Idejni i glavni tehnološki projekat je sačinio tim stručnjaka sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno sa timom vodećih evropskih projektantskih organizacija iz Italije i Francuske.

Kao osnovna oprema u Inđiji za tretman starih akumulatora, pribavljena je oprema renomiranog proizvođača "Engitec Technologies" iz Italije, koja je lider u proizvodnji mašina za reciklažu, a dodatna oprema koja je instalirana je nabavljena od strane "BJ Industries" iz Francuskе.

CX Sistem isporučen od «Engitec Technologies» uključuje najsavremeniju tehnologiju i opremu, projektovanu da obezbedi maksimum produktivnosti i efikasnosti, kao i najkvalitetniju kontrolu životne sredine. Trenutno se u svetu prerađuje oko 1,5 miliona tona aku-otpada ovom tehnologijom.

Ova tehnologija predstavlja superiornu tehnologiju u obojenoj metalurgiji, i najbolje moguće dostupnu tehnologiju u preradi akumulatora u svetu, koja još nije primenjena u ovom delu Evrope.

Fabrika MONBAT PLC d.o.o. Inđija predstavlja integralno metalurško postrojenje za proizvodnju legura olova od otpadnih (istrošenih) sumporno kiselih akumulatora.

Osnovne tehnološke operacije su:
a) drobljenje, b) odvajanje faza, c) obrada elektrolita, d) desumporizacija paste, e) reciklaža polipropilena, f) redukciono topljenje, g) rafinacija metala i h) izrada legura.

Prihvaćeno tehnološko rešenje u idejnim i glavnim projektima odgovara preporukama Evropske Komisije koja se definišu kroz: Direktivu o Integralnom Sprečavanju i Kontroli Zagađenja (IPPC), kao najbolja dostupna tehnika (tehnološko rešenje) u metalurgiji obojenih metala (BREF dokumentima), kao i najbolje dostupne tehnike u sekundarnoj metalurgiji olova (BAT).

Minimizacija zagađenja okoline se pojednostavljeno može prikazati kroz obradu otpadnih gasovitih tokova efikasnim filtriranjem radi eliminacije emisije praškastih materija (čestica), primenom kiseoničnih gorionika radi smanjenja emisije gasovitih polutanata i pravilnim postupanjem ili odlaganjem čvrstog otpada, potpuni recirkulacioni sistem industrijskih voda (otpadne tehnološke, industrijske vode ne postoje)  i ekonomično gazdovanje energijom.

Za razliku od dosadašnje prakse u Srbiji, u Monbat postrojenju će se valorizovati sulfatno kisela komponenta otpada u obliku komercijalnog proizvoda natrijum(I)-sulfata primenjivog u industriji deterdženata.

Polipropilenska kućišta će se reciklirati tako da će se regenerisani granulati vraćati u internu proizvodnju.

U procesu se generiše minimalna tehnološki moguća količina šljake rotacione peći,  za koju je predviđena valorizacija do komercijalnih proizvoda betonske galanterije, bez potrebe deoponovanja i druge vrsta odlaganja. 

 

U ulaznom toku će postojati deo otpadne plastike u separatorima (PVC, ebonit, PE, vlakna) koji se teško valorizuju. Kompanija je predvidela njihovu predaju ovlašćenim licima i/ili izvoz u ovlašćena postrojenja za tretman otpada.

U Evropi postoji svega 11 ovakvih fabrika u 9 zemalja i to: u Italiji (2), Velikoj Britaniji (2), Švajcarskoj, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Poljskoj, Rusiji i Ukrajini. Zemlje Evropske Unije daju dodatne podsticaje za one proizvođače koji uvedu ovakve tehnologije.